Moje knjige

Možda mi danas i nije najbolji dan da napišem ovaj uvodni tekst o mojim knjigama.

Prvo me probudio mejl od “Astro sestara” u 6:40, taman kad sam pomerila Hanin i moj “ustanak” sa 6:30 na 6:45, zaspala ponovo kao top, kad ono ding-ding. Onda sam u tom mejlu pročitala da je danas, u 7h46min jedan od najlepših i najmoćnijih Mladih Meseca u 2025. godini i da bi trebalo da taj trenutak – u 7 sati i 46 minuta – dočekam svesno, između ostalog ponuđenog, u vizualizaciji onoga za šta sam sada spremna.  I ja sam pomislila na ovaj sat što “gradim”, ne bih li zgrnula u bliskoj budućnosti bogatstvo, pogledala na sat, 7:30, shvatila da imam još vremena.

Došla Hana da joj napravim kiku. Ne postoji zahtevnija osoba što se kose tiče, tako da su mi ruke već poprimile kočenje na nervnoj bazi kao da imam artritis.

Prva kika – Sedi, jedan!

Nervoza raste, a i vreme ne čeka – 7:35, druga kika – Super je, hvala!

U 7:41 ponovo ulazi u dnevnu sobu i kaže da ipak nije zadovoljna i da joj nije jasno zašto joj jednostavno nisam isplela riblju kost. Pa baš vala jednostavno!

Izlazi iz stana u 7:44. Jurim na ugaonu komodu, zatvaram oči i vizualizujem – sajt. Ne idem u detalje, jer su i “sestre” rekle: “Nemojte da idete u detalje, nema potrebe. Škorpion je znak energije, a ona ima svoj tok, vaše je samo da ga svesno ispratite i da budete protočne da možete da primite sve što vam dolazi. Ostatak dana gledajte da što više/što duže radite ono što volite i da negujete taj vajb koji ste pokrenule.”

A moj vajb… stiže mejl da mi nije procesuirana Young Living porudžbina i da im je žao zbog neprijatnosti, ali Thieves i DiGize neću kupiti sa 30% popusta.
Stiže mejl od osiguranja da mi neće dati uput za parametre štitne žlezde, vitamin D i B12, u okviru sistematskog, ako lekar ekplicitno to ne traži budući da nemam prethodni izveštaj.

Ah, da, knjige, i kud počeh da ih pišem…

Prva – “Mina je bila dobar znak” je napisana u okviru mentorship programa kod Žane Poliakov. Sto puta sam u toku tog procesa iskoračila iz zone komfora. Na kraju dođoh do izdavačke kuće. Nisam potpisala ugovor. Imala sam utisak da su svi oko mene moji drugari, iako sam sve naravno plaćala. Nezadovoljstvo me bukvalno pojelo posle shvatanja da ništa nije kako sam očekivala, a da ništa ne mogu ni da preuzmem povodom toga, jer nemam Ugovor.

Svakako, promocija je bila lepa, ostala mi je u sećanju milom nekako, iako je bio potop tog dana, iako Žana nije došla. Došla je Jelena, dizajnerka, donela mi vazu, mnogo mi se svidela, odnela sam je babi u dom, da na natkasni drži cveće, uvek joj nedeljom u posetu donosila cveće. Kad je baba umrla, u domu su mi rekli da nema vaze, ne znaju gde je. Lešinari.

Ali knjiga je imala dobru energiju. Stalno sam dobijala poruke da je neka žena ostala trudna, iznela trudnoću, jedna devojka je nazvala svoju ćerku Mina, druga devojka je nazvala svoju ćerku Hana. Putovala je knjiga i na druge kontinente.

Drugu – “Sistematski” sam izdala sama. Pokušala sam naravno da je pošaljem određenim izdavačkim kućama, čak i sa preporukom, ali ništa. Čak me “Laguna” i uvredila rekavši da treba da pišem blog, a ne knjigu, i da taj rukopis sasvim sigurno nije za jednu kuću takvog renomea. Pa dobro, neki bi se i složili sa Lagunom, ruku na srce. Ponovo sam angažovala Jelenu, koja mi je pored divnog dizajna, napisala i prelepu recenziju na poleđini knjige, isto to je učinila i lektorka, Nevena, našla štampariju preko brata i voila.

Promocija je bila baš lepa, mali je bio prostor sa obzirom na interesovanje, ali smo se stisli i družili. Isidora je sve organizovala. JJ i Angelina su održale govore, i to kakve. Čak je moja Mika prokomentarisala kako su joj se urezale reči koje je JJ izgovorila: “Ko tebe čuva, sebe čuva.” Onda su se i meni urezale. I svi su bili – Konjarnik, Eurobank, Železnica, Lola, Marija u devetom mesecu trudnoće, Olja iz Lazarevca, Dragana moja jogina, Gogo, Draganovi (a sad i moji)…

Komentari posle čitanja druge su bili kao da je druga i osoba pisala knjigu, ni nalik prvoj… teška, potpuno drugačiji stil, kao da sam “odrasla” u međuvremenu…kao pisac, valjda. Samo su se jednom nasmejali, na početku. Uh…

I da zaokružim ovo za danas, pa, na kraju krajeva, i anti reklama je reklama.

Treća – “Od delfina do bensedina” – opet sam imala izdavača. Videla na storiju da primaju rukopise do 11.novembra. 11.11. Meni se učinilo kao dobar znak. Poslala, bez očekivanja. Zvali me. Mnogo im se sviđa. Tu sam i Ugovor potpisala. Ali treba biti spreman da se ganjaš sa nekim pravno ako ne poštuje Ugovor. Nisam bila spremna. Htela sam opet sve drugarski. Shvatila sam da je to nepromenljivo kod mene, znači ne mogu da se ažuriram na noviju, bolju, pametniju verziju. To mi je što mi je.

Nije još bila zvanična promocija. Reakcije onih koji su pročitali su dvojake ili nikakve. Mislim da ima veze sa tim što je tema škakljiva sama po sebi – konvencionalno zdravstvo, vakcinacija (to tek), farmacija, baš sam ono zagazila u mulj.

Mira mi kaže da probam fantastiku, ne naučnu, nego da pišem za promenu o nekome ko nisam ja, da se ne delim toliko, da pustim mašti na volju, a ne ljudima. Možda i hoću, mada sam počela “Akademiju” opet u istom stilu.

Al’ stala sam. Poremetio me “delfin”, ili “bensedin”. Nešto od ta dva. Videću da li će da oživi. I ja.

Lepo je trebalo da napišem ovo uvodno poglavlje kad prođe retrogradni Merkur.

Ali, opet, i anti reklama je reklama.