Kvantni skok

Danas sam baš slušala o ovoj novoj eri veštačke inteligencije i kako ćemo svi, pre ili kasnije, biti istom zamenjeni. I kaže čovek kako na to možemo dvostruko gledati, ili se predati i žaliti, ili posmatrati to iz drugog ugla, kao mogućnost da nam duša konačno otkrije zbog čega smo tu, na Zemlji. Šta nam je činiti?

Pa nije da sam baš luda za tim da slušam kako je jedna članica mog tima logovala više vremena na projektu koji je interni, što znači da kratkoročno ne donosi novac, umesto na klijentskom projektu, koji odmah donosi isti firmi, i da proveram ubuduće te logove, i opomenem članicu mog tima.

Ili da pratim šta je ko od divelopera radio i da ga opomenem ako mu je prošao rok na koji se obavezao, sve više izvlačeći ruke iz samog diveloperskog posla i ulazeći u menadžerske mutne vode.

A šta onda pa volim? E, pa, to će mi se kasti, izgleda, htela, ne htela, a ne, ne, samo ako htednem zapravo.

I sad baš za dva dana Merkur kreće retrogradno i biće takav i za moj rođendan (nije da ja nešto urnebesno slavim isti, ali neka se pomene).
Saturn i Neptun su se susreli 20. februara na nultom stepenu Ovna prvi put od 1702. godine i obeležili početak nove ere, kvantne. Prethodno su se sreli 1989. i obeležili opet početak jedne ere – digitalne, ali nije bilo na nultom stepenu, niti u prvom znaku Zodijaka. Ovo je, čini mi se, baš ozbiljna stvar, i , kako astrolozi redom svi kažu, ili ćemo se sami prilagoditi (što je bolja varijanta), ili će nas planete prilagoditi.

U kojoj sam trenutno situaciji? Čekam da dobijem rešenje da sam tehnološki višak, pa da vidim šta ću dalje. Praktično sam mesec dana na prinudnom. Ništa ne radim. Čekam. Nemam snage da sređujem CV. Nemam snage da apliciram za nove poslove. Nisam rekla mami i tati. Maltene nikome. Ne mogu da prepričavam. I sad mi sine! Pa hajde, Jelenče, tebe je već malo pogurao čika Univerzum, zar ne?

Jedan post, na primer?

Bilja me grdi, kaže kad ću ako neću, ako neću sad. Daje mi zadatke. Danas post. Sutra sažetak prve knjige, pa redom, pa da proverim ciljnu publiku, pa u skladu sa tim. Pa pinujem post na instagram.

Kažem Bilji da moram da sredim PayPal na sajtu, kako će ljudi naručivati, pa skupa je poštarina 690 dinara mislim, pa baš je puno, više od pola cene knjige, ne isplati se. A hoću i da imam sve na engleskom. Pa čekaj bre, Čedomire, polako, korak po korak.

Žalim se Miki i Maki kako sam od 5. februara i onog Izeš_Ulja_Kupi_Suplemente Young Living događaja izgubila rutinu i mir. Baš krupne reči. A možda sam samo tada shvatila, a izgubila i pre.

Pre je dan započinjao mojim joga setom koji ću vam snimiti u delu za jogu, valjda, nadam se. Kad me Bilja baš nagazi.

Sad šetam Boleta. Čekam da kaki. To mi najbitnije. Baš sam se borila za njega, pa sad kako mi je, tako mi je. Lovački pas. Ostavili ga lovci kod Studenice na groblju sa bratom i sestrom, pa ga mi udomili. Borila se sa četiri porodice koje su takođe htele da mu pruže dom. Slala sam toj ženi Hanine slike sa svim ljubimcima, da ne kažem da sam prosledila i našu porodičnu sa Krletom, našim čuvenim morskim prasetom. Pobedili smo u natjecanju.

Nisam nacionalista. Nikad bila. Ali kad sam gledala na googlu šta bi Bole mogao biti, kad ono srpski gonič, eto, naš Bole – Srbenda mali.

Prošetam ga i kasno uveče, da ne bi Hana izlazila.

Baš kvantni skok za mene!

A, da. Još ovo. Sutra idem na biopsiju čvorića štitne žlezde. Dugo sam razmišljala da ili ne. I onda mi sine. Od marta nemam posao, a samim tim ni privatno osiguranje. Zakažem. Za svaki slučaj 25. februara. Dok se Merkur tek zaustavlja. Opet me gosn Univer pogurao, pa je l vidite? A bila sam onomad i na kvantnoj dijagnostici, evo opet te reči. Rekla mi je devojka koja mi nikad nije prosledila rezultate iako sam je više puta podsećala (jednom čak zvala dok je bila na sahrani, pa kako da znam???) da imam čvorić na štitnoj, ali da je apsolutno u redu. Ako kvantna kaže, ova tradicionalna bi trebalo da potvrdi, valjda?

Pa ne, baš sam heroj u stvari. Kako se kaže u ženskom rodu? Heroina! Sad samo rodna ravnopravnost. Dosta mi bre više. Carica. Spremna sam. Da skočim. Kvantno.

A želja za Novu Godinu mi bio ovaj telefon sa slike. Kupili mi pantalone i jaknu. Super sam prošla. Ja htela da se vratim u eru pre digitalne, analognu, ali su me uskladili moji. Valjda nije sramota da kažem da je meni analogna era više odgovarala? Da se nikad potpuno nisam (s)našla u digitalnoj?

I pre nego donesete sud, odgledajte na Netflixu “EL ETERNAUTA”. Glavni lik – moj tata.

A ja ću se već nekako snaći.

PS. Boletovi sestra i brat su udomljeni u Nišu i Sloveniji (Škofja Loka) redom, ukoliko se neko brinuo.